Један од наших коментатора изнео је одбрану става Јеховиних сведока у вези са обавезним пријављивањем случајева злостављања деце. Случајно ми је идентичну одбрану дао и мој добар пријатељ. Верујем да одражава уобичајено веровање међу Јеховиним сведоцима и зато сам сматрао да је за то потребно више од одговора на нивоу коментара.
Ево аргумента одбране:
Краљевска комисија показала је да ВТ већ дуже време производи материјал за едукацију људи о опасностима од злостављања деце. Политика ЈВ треба да ради у складу са оним што Библија каже. За њих је Библија изнад закона земље, али они се поклапају тамо где закони нису у супротности или не иду против библијских директива.
Правило двојице сведока односи се само на предузимање заједничких акција, а не на предузимање правних радњи. Родитељи или старатељи морају да предузму правне мере. Изгледа да многи родитељи нису желели да пријаве такве ствари властима, јер нису желели да се свађају. Једна од ствари коју је Краљевска комисија прокоментарисала јесте да Аустралија нема јединствене законе о извештавању о таквим стварима. ЈВ-ови у државама у којима је то обавезно пријавили би то чак и ако родитељи то нису желели.
Нису били велики проблем папири који су то смислили.
Не желим издвојити коментатора, већ само његов аргумент.
Организација се крије иза чињенице да тамо где постоји обавезно извештавање они то поштују. Ово је црвена харинга. Импликација је да ако влада не сматра да је пријављивање свих случајева злостављања деце довољно важно да би постало обавезно, неправедно је спустити се на нас због тога што нисмо пријавили. На саслушању Аустралијске краљевске комисије изашло је да су неке државе имале обавезно извештавање и укинуле га. Разлог је био тај што су људи, чинећи га обавезним, пријављивали све из страха да ће бити кажњени. Власти су тада биле затрпане мноштвом тривијалних жалби и провеле су толико времена пратећи их све да су страховале да ће легитимни случајеви провући кроз пукотине. Надали су се да ће укидањем закона о обавезном извештавању људи поступити исправно и пријавити легитимне случајеве. Сведоци вероватно не би очекивали да „световни“ људи ураде исправно, али зашто не бисмо учинили оно што власти очекују, с обзиром на то да се држимо виших стандарда?
Постоје две ствари које превидимо у својој лаганој одбрани ове озбиљне ситуације. Прва је да, чак и ако постоји обавезан закон о извештавању, он се односи само на наводе о злостављању деце. То је то тврдње не злочини. Господин Стеварт, адвокат комисије, јасно је рекао да је пријављивање злочина обавезно. Тамо где постоје јасни докази о злостављању деце - када је било могуће применити правило за два сведока - имамо злочин и сви злочини се пријављују. Ипак, чак и у случајевима када је злочин очигледно почињен, још увек нисмо успели да га пријавимо. Нисмо пријавили случајеве КСНУМКС! Каква могућа одбрана за то може бити?
КСНУМКСnd поанта је у томе да влада не би требало да обавезу пријављивања навода о таквом тешком злочину учини обавезном. Савест сваког грађанина који се придржава закона треба да га мотивише да надређеним властима пријави било који тешки злочин, посебно онај који представља јасну и присутну опасност за становништво. Ако је Организација заиста спремна да стоји уз тврдњу да радимо оно што каже Библија, зашто онда не поштујемо Библију у погледу показивања потчињености надређеним властима покушавајући да сами водимо кривичне случајеве? (Римљанима 13: 1-7)
Зашто се с тим злочином бавимо другачије него што би то чинили било који други? Зашто кажемо да је то само одговорност породице?
Рецимо да се јавила сестра и пријавила старешинама да је видела старешину како излази из штале са крвљу на одећи. Затим је ушла у шталу и пронашла тело убијене жене. Да ли би старешине прво отишле код брата или би директно у полицију? На основу начина на који радимо са случајевима злостављања деце, они би отишли брату. Рецимо да брат пориче да је и био тамо. Старији сада имају посла са једним сведоком. На основу тога како се бавимо случајевима злостављања деце, брат би и даље служио као старешина и обавестили бисмо сестру да има право да оде у полицију. Ако то не учини, нико неће знати ако неко не налети на леш. До овог тренутка, брат ће сакрити леш и очистити место злочина.
Ако „убијену жену“ замените са „сексуално злостављаним дететом“, имате тачан сценарио онога што смо урадили не само у Аустралији, већ и широм света, хиљадама пута.
Шта ако се убица кога смо управо изговорили испостави серијским убицом и поново убије? Ко сноси кривицу за сва убиства која почини од тада? Бог је рекао Езекиелу да ако не упозори зле, зли ће и даље умирати, али Јехова ће сматрати Езекиела одговорним за њихову проливену крв. Другим речима, због непријављивања сносио би кривицу за крв. (Језекиљ 3: 17-21) Да ли се овај принцип не би применио у случају да серијски убица не пријави? Наравно! Да ли се принцип не би применио и у случају непријављивања насилника деце? Серијске убице и насилници деце су слични по томе што су обојица компулсивни преступници. Међутим, серијске убице су прилично ретке, док су злостављачи деце, што је трагично, честа појава.
Покушавамо да се ослободимо одговорности тврдећи да следимо Библију. Који је то библијски спис који нам говори да немамо обавезу да штитимо оне у скупштини и оне у заједници од врло озбиљне опасности по њихово здравље и добробит? Није ли то један од разлога због којих тврдимо да ауторитет непрестано куца на врата? Чинимо то из љубави како бисмо их упозорили на нешто веома опасно ако то занемарују. То је наша тврдња! Чинећи ово, верујемо да се ослобађамо кривице, по узору на Езекиела. Ипак, када је пријетња још неизбјежнија, тврдимо да је не морамо пријавити ако нам то није наложено. Чињеница је да нам је то наредио највиши ауторитет у свемиру. Читав Мојсијев закон почивао је на 2 принципа: волети Бога изнад свега и волети свог ближњег као самога себе. Ако имате децу, не бисте ли желели да знате о потенцијалној претњи њиховој добробити? Да ли бисте сматрали да вам комшија који је знао за такву претњу и није успео да вас упозори показује љубав? Да су вам деца потом силована и ако сте сазнали да је ваш комшија знао за претњу и није успео да вас упозори, не бисте ли га сматрали одговорним?
У нашем примеру једног сведока убиства, постојали су форензички докази које је полиција могла искористити да потенцијално утврди кривицу или невиност брата који је био сведок напуштања места злочина. У таквом случају бисмо сигурно позвали полицију, знајући да они имају средства која нам недостају за утврђивање чињеница. Исто важи и за случајеве злостављања деце. То што се нисмо користили овом алатком показује да нас други заправо не занимају, нити нас занима посвећење Божјег имена. Не можемо да посвећујемо Божје име тиме што га не послушамо. Нас занима само заштита угледа Организације.
Неуспехом стављајући Божји закон на прво место, сами смо себи нанели прекор, а зато што претпостављамо да га представљамо и носимо његово име, доносимо му прекор. Биће озбиљних последица.
Заиста ће бити озбиљних последица. Нико се не руга Богу и не извлачи се из тога. Поздрављам ваше методичко образложење које је дашак свежег ваздуха у светлу ужасних, срамотних и одвратних сведочења старешина, чланова Бетела, па чак и члана управног тела који тврде да је верни и дискретни роб којег су изабрали Исус и Јехова себе. Сигурно су погрешили! Бирали су кукавице!
Име са тобом у овој девојци из земље, осећам се исто из другог угла, осећам се као да се Име трља са људима који не могу да открију шта је заиста погрешно или исправно ако им ГБ не каже.
Да ли је то облик психозе са моје стране?
Да ли су ЈВ попут оних у нацистичкој Немачкој који су се послушали без питања?
Читава саслушања Краљевске комисије оставила су ме посебно рањивим, физички слабим и збуњеним, што је уобичајена реакција на пост-трауматског стресног поремећаја. Такође се осећам усхићено, ослобођено и драго ми је да је толико корупције и трулежи било изложено свим речима које виде. Било ми је мучно до стомака када сам чуо представнике организације у својој непостојећој одбрани својих поступака, говорећи наглас пред Богом и свима. Моју сестру и мене обојица смо истовремено злостављали брат који је водио студију књиге у нашем дому... Опширније "
[…] Речима и својим деловањем показујемо чију репутацију највише ценимо. У светлу недавног чланка Обавезно пријављивање црвене харинге, огранак тврди да има високе стандарде у вези са пријављивањем злостављања деце. Ево […]
Да, шта тачно представља кривично дело које се извештава?
Колико озбиљно мора бити оцењивање за извештавање?
Где је тачно нестала „библијски обучена савест“?
Лично осећам да више не могу да верујем никоме ко верује ГБ и њиховим политикама, само зато што ми се чини да њихова савест заправо не функционише.
На недавном имитираном Исусовом конгресу један од говорника рекао је да Исус није микро управљао својим ученицима, чини се да је читав овај посао извештавања / непријављивања у најбољем случају микро управљање.
Ово је најбоље резимирање које сам до сада прочитао. Хвала, смањио је потјеру. Послушајте Бога као владара, а не људе? Не, изгледа као непоштовање и Бога и људи. И још горе, скривајући се под заваравањима да бисте то учинили.
Браћа треба да ураде праву ствар, и пријаве злочин и привуку власти, једноставно. Зар Јехова није разоткрио грехе многих у Библији, укључујући краља Давида. Према мом досадашњем разумевању. Подаци се преносе између старешина који рукују њима и евентуално старијих супруга. Затим се прослеђује одељењу подружнице, затим правном одељењу, а затим се враћа одељењу услуга. Онда имате оне који морају да унесу податке у своје датотеке итд. Итд. Па, колико очију гледа ове такозване поверљиве информације? Тако... Опширније "
Осим тенденције да покушавамо да заштитимо имиџ организације, други проблем који имамо је и то што многи због пропаганде осећају да живимо у утопијском друштву. Дакле, кад те оптужбе лете, тешко је поверовати да су истините. Један мој пријатељ споменуо је овај проблем да је дуго служио старцу уназад и очигледно је рекао да је то све лаж, само да би само неколико недеља касније из новина сазнао да је постојао случај који укључује чланове наше конгрегације који су отишли у суд... Опширније "
„Неуспехом стављајући Божји закон на прво место ...“ Нешто што су учиниле све хришћанске религије. „... сами смо себи поставили прекор ...“ Нешто што су учиниле и све хришћанске религије. „... и зато што претпостављамо да га представљамо и носимо његово име ...“ Нешто што тврде све хришћанске религије. „... изричемо му прекор.“ Стражарска кула је комар подножја светског хришћанског слона. Они не значе ништа за хришћански свет који ће и даље покушавати да части Оца и Христа са или без религије Куле стражаре. Име Јеховини сведоци погрешно је именовано. Јевреји као народ били су очевици... Опширније "
Барем је Христос заправо заповедио својим следбеницима да буду ЊЕГОВИ сведоци, а не сведоци свог Оца - што је он био потпуно способан да тражи од њих, ако је то воља његовог Оца по том питању.
Христови ученици су били очевици рађања Месије њиховог Оца.
Много грешите!
Дебора
Заправо, Анонимоус то није сугерисао у свом коментару, Деборах.
Мелети, Дело 2:32 „Овај Исус Бог је васкрснуо, чему смо сви сведоци. Дело 10:41 не свим људима, већ сведоцима које је Бог претходно изабрао, то јест нама који смо јели и пили с Њим након што је васкрснуо из мртвих. 1Ко 15:15 Штавише, сматра се да смо лажни сведоци Бога, јер смо сведочили против Бога да је васкрснуо Христа, кога није васкрснуо, ако у ствари мртви не васкрсавају. Јер Исус није директно рекао да ће његови ученици бити сведоци његовог Оца, да ли ви заиста верујете у то... Опширније "
Деборах, да ли радиш на претпоставци да се не слажем са тобом? Ако јесте, одакле вам та идеја?
Ваш одговор.
Заиста не видим како сте то добили из мог одговора.
Моја референца односила се на Дела 1: 8, где Исус каже, „али добићете снагу кад вас стигне свети дух и бићете ми сведоци у Јерусалиму и целој Јудеји и Самарији и најудаљенијем делу земља." Не постоји упоредива изјава о Исусу који нам говори да будемо сведоци његовог Оца. То не значи да треба да ћутимо о његовом Оцу; далеко од тога. Ово је много уже питање: Коме је Исус заповедио својим следбеницима да буду сведоци? Себе. Препуштањем улоге сведочења да... Опширније "
Нисам прочитао нити слушао сваку реч Краљевске комисије, делимично зато што је тако дугачка, а такође и зато што је тако депресивна. Израз који ми пада на памет приликом описивања поступака и ставова старешина, окружних и окружних надгледника, па чак и члана ГБ Геоффреи Јацксон-а, „морално је банкротиран”. Чини се јасним да њихова главна брига није сигурност деце, не придржавање Библије и не „поштовање светости Божјег имена“, већ прекривање њихових леђа и избегавање скандала који би могли утицати на раст (и профитабилност?) Њихове деце организација. То је преко презира. Толико... Опширније "
Одлична поента. Волео бих да могу да објавим писмо старјешинама које имам од КСНУМКС на овом форуму. Одговор на питање о сазнању о криминалној прошлости неке особе је узнемирујући.
Можда бисте могли само резимирати оно што је речено и дати нам неке референце. Постоје мрежни извори које бисмо могли искористити да то потврдимо, али требали бисмо знати датум писма.
Датум писма је био 23. јул 2015. године, а референтна линија била је „Ре: Пројекат обнове филијале Канаде“. Требало је да се прочита на првом састанку службе након пријема.
Извини, мислио сам на писмо које је Сцрубмастер мислио, а не на твоје, Мелети.