[Из всКСНУМКС / КСНУМКС стр. КСНУМКС за фебруар КСНУМКС-КСНУМКС]

„Реч Божја је жива.“ - Он КСНУМКС: КСНУМКС

Једна од значајних карактеристика Новог светског превода Светога писма (НВТ) је враћање Божјег имена у његово право место. Многи други преводи замењују ГОСПОДА где се Тетраграмматон налази у оригиналу.

Одјељак КСНУМКС утврђује принцип који и даље води Комитет за превођење Новог свијета[И] до данас.

Зашто је укључивање или изостављање Божјег имена значајно? Вешт преводилац зна важност разумевања намера аутора; таква сазнања утичу на многе одлуке превођења. Безброј библијских стихова показује важност Божјег имена и његовог посвећења. (Ек КСНУМКС: КСНУМКС; Пс. КСНУМКС: КСНУМКС; 148:13; Је. КСНУМКС: КСНУМКС; 43:10; Џон КСНУМКС: КСНУМКС, КСНУМКС; Дела КСНУМКС: КСНУМКС) Јехова Бог - аутор Библије - инспирисао је своје писце да слободно користе његово име. (Читати Езекиел КСНУМКС: КСНУМКС.) Пропуштање имена, нађено хиљадама пута у древним рукописима, показује непоштовање аутора.

Испитајмо први одељак подебљаног слова. Тачно је да преводиоцу у великој мери помаже разумевање намере аутора. Као младић радио сам као професионални преводилац и често сам открио да фраза или чак реч на оригиналном језику носи двосмисленост која није пренета на енглески језик. У таквим случајевима морао сам да бирам између две различите речи, а сазнање о ауторској намери било је пресудно у одлуци коју ћу користити. Наравно, обично сам имао корист да имам аутора при руци, па бих могао да га питам, али преводилац Библије не ужива ту предност. Дакле, обмањујуће је рећи да је „такав знање утиче на многе одлуке превођења. "Није знање када не можете питати аутора шта он мисли. То је претпоставка, веровање, можда дедуктивно резоновање, али знање? Не! Таква изјава претпоставља ниво разумевања до којег може доћи само божанским откривењем, а комитет за превођење тешко то поседује.

Чини се да је други одељак подебљан аксиоматичан, мада сам сигуран да се они који подржавају уклањање божанског имена из превода Библије не би сложили. Ипак, сумњам да би већина нас имала проблема с тим. Начин на који се користи у чланку представља проблем. Да бисте објаснили, погледајте питање за следећи пасус.

"Зашто ревидирани Нови светски превод има шест додатних појава божанског имена?"

Осам милиона сведока који проучавају овај чланак засигурно претпостављају да је само шест нових појава у питању, док су све остале појаве КСНУМКС последица тога што „не изостављамо име, нађено хиљадама пута у древним рукописима“. Стога ће моја браћа ЈВ наставити са заблудом да је више од КСНУМКС уметања божанског имена у Хришћанско Писмо резултат проналаска древних рукописа који га укључују. Ово није случај. Данас постоји преко КСНУМКС рукописа и фрагмената рукописа ових Светих Писама, а не један - поновимо то ради јасноће -ниједан укључује божанско име.

Ставак КСНУМКС каже да је „додатак ревизији КСНУМКС за Нови светски превод садржи ажуриране информације о „значају божанског имена. Оно што не наводи јесте да су уклоњене све „Ј“ референце пронађене у Додатку КСНУМКСД из претходног издања. Без ових референци, библијски студент који користи нови превод једноставно ће веровати да се сваки пут када се име Јехова појави у Хришћанском писму, налази у оригиналном рукопису. Међутим, ако се врати на стару верзију и погледа сада уклоњене „Ј“ референце, видеће да се свака појава заснива на туђем преводу, а не на оригиналној копији рукописа.

Процес промене превода да би се читао другачије од оног у оригиналу назива се „нагађајућа измена“. То значи да преводилац допуњује или мења текст на основу претпоставки. Да ли икада постоји ваљан разлог за додавање или одузимање Божје речи на основу нагађања? Ако се ово заиста сматра неопходним, не би ли била искрена ствар да читаоцу ставимо до знања да вршимо промену засновану на претпоставкама и не наводи га да верује да имамо посебно знање о томе шта аутор (Бог) намерава и / или подразумевају да уопште нема нагађања, већ да је превод нечега што се заправо налази у оригиналу?

Међутим, немојмо кривити одбор. Морају добити одобрење за све ове ствари како је наведено у параграфима 10, 11 и 12. Ово одобрење долази од Управног тела. Имају ревност за Божје име, али не према тачном знању. (Ро КСНУМКС: КСНУМКС-КСНУМКС) Ево шта превиде:

Јехова је свемогући Бог. Упркос најбољим напорима Ђавола, Јехова је сачувао своје име у древним рукописима који су пре хришћанства. Прве библијске књиге написане су КСНУМКС година пре него што је Христ ходао земљом. Ако је могао да сачува своје име хиљадама пута у рукописима који су били древни у Исусово време, зашто не би могао учинити исто за оне новијег доба? Морамо ли вјеровати да Јехова није могао сачувати своје име ни у једном од КСНУМКС + рукописа који су нам данас доступни?

Жеља преводилаца да „обнове“ божанско име изгледа као да заправо делује против Бога. Његово име је важно. О томе нема сумње. Из тог разлога, зашто је то открио током КСНУМКС пута у преткршћанским писмима. Али када је дошао Христ, Јехова је желео да открије нешто друго. Његово име, да! Али на другачији начин. Кад је Месија стигао, дошло је вријеме за ново, проширено откривење Божјег имена.

Ово може звучати чудно за модерно ухо, јер име посматрамо као пуки назив, ознаку - средство за разликовање особе А од особе Б. У древном свету то није тако. Није било стварно име Тетраграмматон, које је било непознато. То је био карактер, Божја личност, коју људи нису схватили. Мојсије и Израелци су знали Тетраграмматон и како се то изговара, али нису знали особу која стоји иза њега. Због тога је Мојсије питао како се зове Бог. Хтео је да зна који послао га је на ову мисију и знао је да ће и његова браћа то желети. (Ек КСНУМКС: КСНУМКС-КСНУМКС)

Исус је дошао да каже Божје име на начин који се никада раније није догодио. Људи су јели с Исусом, ходали с Исусом, разговарали са Исусом. Посматрали су га - његово понашање, процесе мисли, емоције - и схватили његову личност. Кроз њега су они - и ми - упознали Бога као што то никада раније није било могуће. (Џон КСНУМКС: КСНУМКС, КСНУМКС; КСНУМКС: КСНУМКС) У који крај? Да бисмо могли да назовемо Бога, Оче! (Џон КСНУМКС: КСНУМКС)

Ако погледамо молитве верних људи записане у Јеврејском писму, не видимо да се они односе на Јехову као свог Оца. Ипак, Исус нам је дао узорну молитву и научио нас молити на овај начин: „Оче наш на небесима…“ То данас схватамо здраво за готово, али ово је било радикално у његово доба. Човек није ризиковао да себе назове Божијим дететом ако није узет за самозадовољног богохулитеља и каменован. (Џон КСНУМКС: КСНУМКС-КСНУМКС)

Треба приметити да је НВТ почео да се преводи тек након што је Рутхерфорд изашао са својим антитипским учењем да су остале овце Џон КСНУМКС: КСНУМКС нису били Божја деца. Које дете свог оца назива именом? ЈВ друге овце у молитви зову Јехову именом. Отварамо молитву са „Оче наш“, али се затим враћамо на понављање изговарања божанског имена. Чуо сам име употребљено преко десетак пута у једној молитви. Третира се готово као да је талисман.

Какво би значење Романса КСНУМКС: КСНУМКС јесмо ли требали викати „Абба, Јехова“, умјесто „Абба, оче“?

Чини се да је циљ одбора за превођење био да ЈВ Отхер Схееп Библији посвети своје. То је превод за људе који себе сматрају Божјим пријатељима, а не његовом децом.

Овај нови превод има за циљ да нас учини посебним, привилегованим људима из цијелог свијета. Примјетите наслов на страници КСНУМКС:

„Каква привилегија имати Јехову да нам говори на нашем језику!“

Овај цитат са само-честиткама има за циљ да читаоцу усади идеју да овај нови превод потиче управо од нашег Бога. Ништа слично не бисмо рекли ни за један од осталих изврсних савремених превода који су нам данас доступни. Нажалост, наша браћа најновију верзију НВТ-а сматрају „обавезном употребом“. Чуо сам пријатеље како причају како су их критиковали због употребе старије верзије НВТ-а. Замислите шта би се догодило кад бисте прешли од врата до врата користећи другу верзију, Кинг Јамес или Нев Интернатионал Версион.

Истина, браћа су се укључила у идеју коју носи страница КСНУМКС опис. Они вјерују да нам Јехова говори кроз овај нови превод. С тим гледиштем, нема места за идеју да су неки текстови можда слабо преведени или да је можда дошло до неких пристрасности.

___________________________________________________

[И] Док су чланови оригиналног одбора држани у тајности, општи осећај је да је Фред Франз урадио готово сав превод, а други су служили као лектори. Нема доказа да тренутни одбор укључује било какве учењаке из Библије или древног језика и верује се да су у великој мери дело ревизије, а не превод. Све не-енглеске верзије преведене су са енглеског и не чине изворне језике хебрејског, грчког и арамејског језика.

Мелети Вивлон

Чланци Мелети Вивлон.
    11
    0
    Волите ваше мисли, молим вас да коментаришете.x