Читао сам 1. септембра 2012 Ватцхтовер под „Да ли Бог брине о женама?“ То је одличан чланак. Чланак објашњава бројне заштите које су жене уживале према закону о мозаику. Такође показује како ће корупција тог схватања унесеног још у осмом веку пре нове ере хришћанство вратити право место женама, али није требало дуго да грчка филозофија поново изврши свој утицај. Све ово, наравно, испуњава Јеховино пророчко обећање да ће изворни грех резултирати доминацијом жена над мушкарцима.
Наравно, у Јеховиној организацији тежимо да се вратимо изворном стандарду који је Јехова имао у вези са односима између мушкараца и жена. Ипак, врло је тешко избећи ефекте спољног утицаја на наше размишљање и расуђивање. Предрасуде се могу и увлаче суптилно, често а да нисмо ни најмање свесни да делујемо на начин који показује родну пристрасност коју Свето писмо не подржава.
Као пример тога погледајте овај Увид књига том 2 под насловом „Судија“. Тамо се наводи 12 мушких судија који су судили Израелу током судијског периода. Неко би се могао запитати, зашто Деборах није на тој листи?
Из Библије је врло јасно да ју је Јехова користио не само као пророчица, већ и као судија.
(Судије КСНУМКС: КСНУМКС, 5) 4 Сада Деб? О · рах, пророчице, супруга Лап? пи · дотх, судио је Израел у то одређено време. 5 И становала је испод Деб? Рахрове палме између Ра? Маха и Бетхела у планинском пределу Ефразе; а Израелови синови би отишли к њој на суд.
Бог ју је такође користио да допринесе надахнутој речи; мали део Библије написала је она.
(ит-1 стр. 600 Деборах) Деборах и Барак су се придружили отпевајући песму на дан победе. Део песме је написан од првог лица, што указује да је Деборах била њен композитор, делом ако не и у целости.
Зашто је, уз све доказе из Писма, не уврстимо у свој списак судија? Очигледно је да је једини разлог тај што она није била мушкарац. Па иако је Библија назива судијом, по нашем мишљењу она то некако и није била, знате?
Још један пример ове врсте пристрасности може се наћи у начину на који преводимо нашу верзију Библије. Књига, Истина у превођењу, тачност и пристрасност на енглеском преводу Новог завета аутор Јасон Давид Бедухн, оцењује превод Новог света као најмање пристрасан од свих главних превода које оцењује. Доиста високе похвале, долазе из тако научно секуларног извора.
Међутим, књига не третира нашу евиденцију као беспријекорну с обзиром на то да дозвољава да пристрасност утиче на наш пријевод Светог писма. Један значајан изузетак може се наћи на страници 72 те књиге.
„У Римљанима 16, Павле упућује поздраве свима онима који су му лично познати у римској хришћанској скупштини. У 7. стиху поздравља Андроника и Јунију. Сви ранохришћански коментатори сматрали су да су ово двоје људи пар, и то с добрим разлогом: „Јуниа“ је женско име. … Преводиоци НИВ, НАСБ, НВ [наш превод], ТЕВ, АБ и ЛБ (и преводиоци НРСВ у фусноти) сви су променили име у очигледно мушки облик, „Јуниус“. Проблем је у томе што у грчко-римском свету не постоји име „Јуниус“ у којем је Павле писао. С друге стране, име жене, „Јуниа“, добро је познато и често у тој култури. Дакле, „Јуниус“ је измишљено име, у најбољем случају нагађање. “
Покушавам да смислим енглески еквивалент овоме. Можда „Сузан“, или ако желите да се приближите конкретном случају, „Џулија“. То су дефинитивно женска имена. Ако бисмо их превели на други језик, покушали бисмо да пронађемо еквивалент у том језику који је представљао жену. Да га није било, онда бисмо транслитеровали. Једна ствар коју не бисмо урадили била би да измислимо своје име, а чак и да смо ишли толико далеко, сигурно не бисмо изабрали име које мења пол носиоца имена. Дакле, питање је зашто бисмо то радили.
Текст у нашем преводу гласи овако: „Поздравите Андроника и Јунија моју родбину и моје заробљенике, који су угледни људи међу апостолима ... “(Рим. 16: 7)
Чини се да ово даје оправдање за нашу текстуалну промену пола. Библија јасно каже да су мушкарци; осим што то заправо не говори. Оно што пише, ако желите да погледате било коју интерлинеарну Библију доступну на мрежи, је „који су приметни међу апостолима “. Додали смо реч „мушкарци“, додатно компликујући наш чин родне пристрасности. Зашто? Толико се трудимо да будемо верни оригиналу и избегнемо пристрасност која је мучила друге преводе, и углавном смо постигли овај циљ. Па зашто овај еклатантни изузетак од тог стандарда?
Поменута књига објашњава да би фразирање на грчком подржало идеју да су ово двоје били апостоли. Стога, с обзиром да сматрамо да су сви апостоли мушкарци, одбор за превод СЗТ-а очигледно се осећао оправдано подржавајући обичај практично сваког другог превода овог одломка и променио је име из женског у мушко, а затим додато у „људи од напомена “да се даље цементира превод.
Међутим, да ли нас изворни грчки учи нечему што иначе не бисмо желели?
Реч „апостол“ једноставно значи онога ко је „послат“. Апостоле, попут Павла, гледамо као еквивалент првог окружног и окружног надзора у првом веку. Али нису ли и мисионари они који се шаљу даље? Није ли Павле био апостол или мисионар за народе? (Римљанима 11:13) Тадашње управно тело није га послало да служи као еквивалент окружног надгледника у првом веку. Исуса Христа послао је као мисионара, који ће отворити нова поља и ширити добру вест где год је ишао. У то време није било окружних надгледника нити окружних надгледника. Али било је мисионара. И тада су, као и сада, у том својству служиле и жене.
Из Павлових писања је јасно да жене не могу служити као старије особе у хришћанској конгрегацији. Али опет, да ли смо дозволили да се пристрасност привуче до тачке када не можемо дозволити жени да у било ком својству усмери мушкарца? На пример, када су од волонтера тражили да помогну у усмеравању саобраћаја на паркингима на окружном конгресу, позив је био проширен само на мушкарце. Чини се да би било непримерено да жена усмери саобраћај.
Чини се да морамо проћи неки пут прије него што достигнемо правични стандард и правилан однос који је требао постојати између мушкараца и жена у њиховом савршеном стању. Чини се да се крећемо у правом смеру, мада темпо понекад може изгледати попут пужа.
И киша. Не заборавимо на то. Претпостављам да увек има горе.
Хвала на мислима.
Као и увек, ценим ваше проницљиве коментаре. Дуго сам се питао зашто се Дебора у нашим публикацијама тако ретко спомиње. Заиста родна пристрасност! Али најзабрињавајућа је промена Јуније у Јунију на СЗТ. И сама сам тога тек недавно постала свесна. Чланак Стражарске куле је добро представљен. Лепо је видети како се неке ствари мењају у организацији, чак и ако нису довољно брзе. Једно је „разговарати“ о томе, а друго спровести у дело. Исус је дао најбољи пример својим односом са женама и својим ученицама. Док су жене... Опширније "