ВИДЕО ТРАНСЦРИПТ
Здраво, моје име је Мелети Вивлон. И ово је трећи у нашој серији видео записа о историји Јеховиних сведока које је представио професор историје Џејмс Пентон. Ако нисте свесни ко је он, он је аутор неколико познатих томова из историје Јеховиних сведока, од којих је најважнији Одложена апокалипса, прича о Јеховиним сведоцима сада у свом трећем издању, научном делу, добро истраженом и вредном читања. У скорије време, Јим је смислио Јеховини сведоци и Трећи рајх. Јеховини сведоци често користе историју Немаца, немачких сведока који су патили под Хитлером, као начин да појачају свој имиџ. Али стварност, историја која се заправо догодила и оно што се заиста одвијало током тог времена, није баш онаква какву би желели да ми мислимо да јесте. То је такође врло занимљива књига за читање.
Међутим, данас нећемо разговарати о тим стварима. Данас ћемо разговарати о председавању Натхана Кнорра и Фреда Франца. Када је Рутхерфорд умро средином 1940-их, Натхан Кнорр је преузео и ствари су се промениле. Много се ствари променило, на пример, настао је процес искључења. То није било под судијом Рутхерфорд-ом. Кнор је такође наметнуо доба моралне строгости. Под Францом, као главним теологом, имали смо још неуспелих пророчанстава него под Рутхерфордом. Стално смо преиспитивали шта је генерација и имали смо 1975. И мислим да је сигурно рећи да је семе за садашњу култну државу у којој се налази организација посејано тих година. Па, има и много више од тога. И нећу улазити у то јер ће зато Јим разговарати. Дакле, без даљег представљања, представљам вам, Јамес Пентон.
Здраво, пријатељи. Данас желим да разговарам с вама о још једном аспекту историје Јеховиних сведока, нечему што општа јавност уопште није позната. Желим да се посебно позабавим историјом тог покрета од 1942. године, јер је јануара 1942 умро судија Јосепх Франклин Рутхерфорд, други председник Друштва стражарских кула и човек који је контролисао Јеховине сведоке. А заменио га је трећи председник Друштва стражарске куле, Натхан Хомер, Кнорр. Али Кнор је био само једна особа у управљању Јеховиних сведока током периода о којем желим да разговарам с вама.
Прије свега, ипак бих требао рећи нешто о Кнорру. Какав је био?
Па, Кнорр је био појединац који је на неки начин био много тактичнији него што је био судија Рутхерфорд, и смањио је нападе на друге субјекте као што су религија, политика и трговина.
Али одржао је одређени степен непријатељства према религији, то јест према другим религијама и политици. Али он је посебно смањио нападе на трговину јер је човек очигледно одувек желео да буде особа у економском систему Америке, да није било чињенице да је био вођа верске организације. На неки начин је био много бољи председник од Рутхерфорда. Био је много вештији у организацији покрета познатог као Јеховини сведоци.
Као што сам рекао, смањио је нападе на друге ентитете у друштву и имао је одређене способности.
Најважнији су били број један, стварање Мисионарске школе, Мисионарске школе Гилеад у савезној држави Њујорк. А на другом месту, он је човек који је организовао велике конгресе које су Јеховини сведоци требали одржати. Од 1946. године након рата, Други светски рат је завршен, па све до 1950-их, ови велики конгреси су се одржавали у местима попут Цлевеланда, Охио и Нурнберга, Немачка, а онај у Нурнбергу, Немачка, био је посебно важан за Јеховине сведоке јер је то, наравно, било место које је Хитлер користио за давање свих својих изјава о Немачкој и о ономе што је његова влада намеравала да учини да се реши сваког ко му се супротстави и да се посебно реши јеврејског народа у Европи.
А сведоци, Јеховини сведоци, говорили су о јединој организованој религији у Немачкој која се супротставила Адолфу Хитлеру. И то су и учинили, упркос чињеници да је други председник Друштва стражарских кула покушао да наклони сведоке нацистима. А када нацисти то нису имали, сви су се излагали разоткривању нацизма и заузимању става против нацизма. А једна од најпозитивнијих ствари код Јеховиних сведока била је та да су они заузели овај став против нацизма. И будући да су већина били обични Немци или чланови других друштава, етничких друштава, нису били изложени расној мржњи нациста.
Из тог разлога, у другом делу Другог светског рата, многи од њих су пуштени из концентрационих логора како би обављали цивилне послове у помоћ нацистичкој влади или у помоћ народу Немачке. Не би, наравно, радили у војним местима, нити би радили у фабрикама за развој наоружања, бомби и граната и било чега другог.
Дакле, били су изванредни јер су били једини људи у концентрационим логорима који су се могли извући једноставним потписивањем изјаве и негирањем своје религије и изласком у веће друштво. Мали број јесте, али већина њих заузела је снажан став против нацизма. Ово је била њихова заслуга. Али оно што је Рутхерфорд урадио сигурно им није било на част. И занимљиво је приметити да је он променио доктрину Јеховиних сведока раних 1930-их да би порекао да је пресељење Јевреја у Палестину, као и тада, био део божанског плана. То је променио. Негирао. И наравно, од тада је међу Јеховиним сведоцима постојао одређени степен антисемитизма. Сада су неки сведоци проповедали Јеврејима у логорима, концентрационим логорима и логорима смрти.
А ако су Јевреји у тим логорима постали обраћеници Јеховиних сведока, били су прихваћени и свидели им се, и истина је да међу Јеховиним сведоцима није било правог расизма. Али ако су Јевреји одбацили њихову поруку и остали верни Јевреји до краја, тада су сведоци били негативни према њима. А у Америци је постојао пример предрасуда према већини Јевреја, посебно у Њујорку, где су постојале велике јеврејске заједнице. А Кнорр је наставио са Русселловим уверењима током четрдесетих година и у објављивању дела под називом Нека је Бог истинит. Друштво стражарских торњева објавило је изјаву у којој је речено да су Јевреји заиста прогонили себе, што у ствари није тачно, сигурно не и за ширу јавност Јевреја у Немачкој, Пољској и другим областима. Била је то ужасна ствар.
Бог благослови од врата до врата, иако за то време или од тада није постојала библијска заповест за то. Онда, оно што је било у негацији трећи председник Друштва караула, Натхан Кнорр. Па, био је строг човек. Потицао је из холандског калвинистичког порекла пре него што је преведен у Јеховине сведоке, а понашао се као сикофант док је Рутхерфорд био жив.
Понекад би га Рутхерфорд јавно казнио.
И ово му се није свидело, али када је постао председник Друштва стражарских кула, урадио је тачно оно што је Рутхерфорд урадио одређеним сведоцима који се нису повиновали сваком његовом наређењу у седишту организације. Заиста је био веома строг са људима, осим у великој мери са мисионарима који су били обучавани у његовој мисионарској школи, Гилеадској школи. То су били његови пријатељи, али сви су иначе морали да пазе када је захтевао да нешто ураде. Био је тврд човек.
Био је самац све док је Рутхерфорд био жив, и неко време после. Оженио се, што је показало да има нормалан сексуални нагон, иако су неки сумњали да и он има хомосексуалне осећаје. Разлог за то је био тај што је развио такозване „разговоре о новим дечацима“ у седишту Друштва стражарница у Бруклину у Њујорку. И често би описивао хомосексуалне односе, који су се повремено догађали у седишту Друштва стражарница на врло живописне начине. Названи су разговорима о новим дечацима, али касније су то били не само разговори о новим дечацима. Били су то нови дечаци и нове девојке за разговоре.
А постоје прилике, очигледно, да су особе које су слушале његове разговоре биле ужасно посрамљене. А постоји и најмање један случај да се млада жена онесвестила као резултат његових разговора о хомосексуалности. И имао је јаку тенденцију да напада хомосексуалце и хомосексуалност, што може указивати на то да је и сам имао хомосексуална осећања, јер обична особа једноставно не освештава своја осећања на тај начин. И без обзира да ли је хетеросексуалац и не воли хомосексуалност или не, он не говори о томе на начин на који је то учинио Кнорр и није му се супротставио на тако нечувени начин.
Сада је, такође, био невероватно строг са свима који нису прихватили његов морал морала. А 1952. године у часопису Стражарска кула изашао је низ чланака који су променили ситуацију у односу на оно што је било под Русселом и Рутхерфордом.
Шта је то било? Па је Рутхерфорд учио да су више силе поменуте у Библији краља Џејмса у Римљанима 13. поглавље били Јехова Бог и Христос Исус, а не секуларне власти, што су практично сви други сматрали да је тако и за које Јеховини сведоци сада сматрају да су случај. Али од 1929. до средине 1960-их, Друштво стражарских кула учило је да су више силе Римљанима 13 били Јехова, Бог и Христос Исус. Сада је то омогућило Јеховиним сведоцима да прекрше велики број закона јер су сматрали да се световне власти не смеју покоравати ако одлуче да их не послушају.
Сјећам се као дјечак, чланови породице и други који су кријумчарили предмете из Сједињених Држава у Канаду и порекли да су имали шта да пријаве царинским властима. Такође ми је један од тајничара благајничког друштва рекао да је током забране у Сједињеним Државама пролазила велика количина рума који се кретао од Торонта до Брооклина и преношења алкохолних пића у Сједињене Државе, што крши америчке закон.
И наравно, било је доста пића у Бетхелу, седишту Друштва стражарница у Њујорку, за време Рутхерфордовог председништва.
Али 1952. године, упркос овом држању Римљана, 13. поглављу, Кнорр је одлучио да донесе потпуно нови морални систем за Јеховине сведоке. Истина је да су сведоци обично користили тумачење Римљана 13 од Рутхерфорда за све врсте ствари које су биле прилично неприкладне. Сећам се да сам као младић у Аризони, након што сам отишао из Канаде у Аризону крајем 1940-их, сећам се да сам чуо за бројне сведоке пионире који су ухваћени како долазе у Сједињене Државе са дрогом.
А ови пионири су, наравно, ухапшени и оптужени по закону због уношења илегалних дрога у Сједињене Државе. Такође сам био итекако свестан да је у то време било пуно сексуалног неморала и да је пуно Јеховиних сведока ушло у оно што бисмо често назвали браковима по уобичајеном закону, а да њихови бракови нису склопљени. Сада се Кнорр окренуо свему томе и почео да захтева висок степен сексуалног морала, који сеже у 19. век до викторијанизма. Било је врло тешко и створило је огромне потешкоће за многе Јеховине сведоке. На првом месту, ако нисте били венчани на световном суду или од стране духовника, могли бисте бити искључени. Такође, ако сте имали више жена, као што су имали многи Африканци, а одређени људи су имали љубавнице у Латинској Америци, Ако се нисте одрекли сваке жене, ако сте били у браку, осим прве са којом сте били у браку, су аутоматски избачени из организације.
Интересантно је да многи људи то можда не схватају, али у Новом завету не постоји изјава која каже да је полигамија сама по себи погрешна. Моногамија је сигурно био идеал и Исус је то нагласио, али не и са било каквим смислом за легализам. Оно што је јасно у Новом завету јесте да нико не може бити старији или ђакон, то је министарски слуга, са више жена.
То је јасно. Али у страним земљама као што су Африка и Индија било је много случајева када су људи прешли у Јеховине сведоке и живели у полигамним везама и одједном су морали да се одрекну свих својих жена, осим прве. У многим случајевима, ово је била ужасна ствар јер су жене избачене, друге жене или треће жене избачене без икакве подршке, и живот им је у тој мери био страшан. С друге стране, неки покрети ученика Библије који су се отцепили од Јеховиних сведока препознали су ситуацију и рекли, погледајте, ако можете, ако се обратите нашим учењима, морате знати да никада не бисте могли бити старешина или ђакон у џемат.
Али нећемо вас терати да се одрекнете својих других жена, јер у Новом завету не постоји конкретна изјава која негира могућност да имате другу жену. Ако, дакле, долазите из друге позадине, друге религије попут афричке религије или хиндуизма или било чега другог, а Кнорр, наравно, није толерисао ово.
Такође је нагласио важност сексуалне чистоће и осуде мастурбације од стране мушкарца или жене.
Сада Библија не говори ништа о самозадовољавању, па је стога провођење закона као што су то чиниле неке друге религије, било врло штетно, посебно за младе људе. Сећам се да сам као дечак читао брошуру коју су издали адвентисти седмог дана, а која је била тешка у осуди мастурбације. У то време сам био мали дечак, мислим да сам имао око једанаест година. И месецима после тога, кад сам одлазио у тоалет или у тоалет, био сам толико уплашен њихових учења да ни на који начин не бих додирнуо гениталије. Много је штете нането сталним наговарањем о сексуалној чистоти, што нема никакве везе са Библијом. Онанизам, који се користи као основа за све ово, нема никакве везе са мастурбацијом. Сад, ни на који начин не промовишем мастурбацију. Једноставно кажем да немамо право да другима доносимо оно што је чисто у личном животу или у животу брачних парова.
Сада је Натхан Кнорр такође инсистирао на легализованом браку. А ако нисте били венчани, према закону, у било којој земљи у којој је то било легално, у неким деловима света, наравно, Јеховини сведоци нису могли да се венчају по закону и зато је на њих био проширен део либерализма. Али они морају да се венчају према Друштву стражарске куле и да на снази добију печат, да ако би имали прилику да се венчају на другом месту, то би морали да учине.
Много тога је изазвало огромне потешкоће и проузроковало је искључење великог броја људи. Погледајмо сада искључење или бившу комуникацију каква се догодила под Кнорр-ом. Постојало је под Рутхерфордом, али само за оне који су се лично противили њему или његовом учењу. Иначе се није мешао у уобичајени живот људи, често као што је требало. Човек је сам имао своје грехе, и то је можда разлог зашто није. Кнорр није имао те грехе, и зато је постао самоправедан у крајности. А осим тога, требало је да успостави систем правосудних одбора, који су заиста били инквизицијски комитети, којима су једноставно руководили људи постављени у карауле. Сада су ови одбори уведени из одређеног разлога изнад и изван целог питања сексуалног морала. Шта је то било?
Па, касних тридесетих година прошлог века, бивши правни директор Друштва за Библију и трактате „Стражарска кула“ постављао је питања у личном писму Рутхерфорду о његовом вођењу организације, што је овај човек сматрао, и сасвим тачно, погрешно. Није волео екстремну употребу алкохола у седишту Друштва стражарница. Није му се свидело. Рутхерфордова наклоност одређених особа, мушкараца и жена, и није волела Рутхерфордове
обичај да стидим и нападају људе за столом за доручак када је неко учинио нешто што је пропадло његовим жељама.
У ствари, чак је ишао за човеком који је био уредник часописа "Златно доба", који је био претходник часописа "Аваке", и поменуо је тог човека као врачара, на шта је овај човек, Цлаитон Воодвортх, одговорио.
"Ох, да, брате Рутхерфорд, претпостављам да сам врачар. "
Ово је било над календаром Јеховиних сведока који је створио и објавио у Златном добу. А на његову изјаву, ја сам кретен! Рутхерфорд је тада одговорио,
Доста ми је да говориш да си кретен. Дакле, Рутхерфорд је у најмању руку био груб појединац. Кнорр није показивао такав став.
Али Кнорр је заједно са Рутхерфордом возио овог човека, не само из седишта Друштва стражарске куле, већ и Јеховиних сведока. Ово је био човек по имену Моил. Будући да је касније нападнут у публикацијама Друштва стражарских кула, извео је друштво на суд и 1944. године након што је Кнор постао председник. Добио је тужбу против Друштва стражарских кула.
И прво је додељено тридесет хиљада долара одштете, што је био велики износ 1944. године, мада га је други суд касније смањио на петнаест хиљада, али петнаест хиљада је још увек много новца. А уз то, судски трошкови отишли су у Друштво стражарница, које су они кротко прихватили.
Знали су да се не могу извући.
Као резултат овога, Кнорр је, уз асистенцију човека који је једно време био председник Висе-а и био правни заступник Јеховиних сведока, човека по имену Цовингтон, створио ове судске одборе. Зашто је ово било важно? Зашто постоје судски одбори? Сада за тако нешто не постоји библијски основ. Нити је било основа. У давним временима, када су старешине решавале правне случајеве, то су чинили отворено пред вратима одређених градова где су их сви могли видети. А у Новом завету или грчким списима нема референце на било шта такво где су читаве скупштине требале саслушати оптужбе против некога ако је било потребно. Другим речима, није било тајних случајева и није било тајних случајева у покрету Јеховиних сведока до Кнор-овог дана. Али вероватно је то био Цовингтон, и кажем да је вероватно Цовингтон био тај који је био одговоран за постављање ових ентитета. Зашто су били тако важни? Па због доктрине о раздвајању цркве и државе у Сједињеним Државама и сличних одредби у Великој Британији, Канади, Аустралији и тако даље, према британском уобичајеном праву, секуларне власти неће покушати да пресуде о поступцима верских организација, осим у два основна случаја. Прво, ако је верска организација прекршила сопствени правни став, сопствена правила о томе шта се дешава у религији или ако је тада требало расправити о финансијским питањима, а онда би то учиниле само секуларне власти, посебно у Сједињеним Државама мешати се у верске активности. Обично у Сједињеним Државама, Канади и Великој Британији, Аустралији, Новом Зеланду, где год је постојао британски обичајни закон, и у Сједињеним Државама, наравно, постојао је Први амандман, световне власти се не би укључивале у спорове између особа које су били искључени или екскомуницирани и било које друге верске организације попут Стражарске куле.
Сада су оформљене правосудне комисије биле правосудне комисије које су пословале иза затворених врата и често без сведока или без икаквих записа, писаних записа о ономе што се догађало.
У ствари, ови судски одбори Јеховиних сведока, за које су вероватно били одговорни Кнорр и Цовингтон, свакако је био Кнорр и вероватно Цовингтон нису имали ништа од инквизицијских одбора заснованих на подацима шпанске инквизиције и римске цркве, који су имали исти систем.
Сад је ово значило да ако сте запали у вођство Јеховиних сведока или ако сте пали у локалне представнике Друштва стражарске куле или њихове окружне и обласне надзорнике, ви практично нисте прибегли правди и дуго времена није било случајеви у којима је било коме упућен апел.
Један човек, међутим, овде у Канади, није успео да изађе на саслушање изнад и ван одлуке правосудног одбора.
Али то је био редак случај јер није било жалбе. Данас постоји жалба међу Јеховиним сведоцима, али то је прилично бесмислена жалба у 99 посто случајева. Ово су поставили Кнорр и Цовингтон. Сада је Цовингтон био врло занимљива личност и заједно са Гленн Хове-ом у Канади, ова два адвоката била су одговорна за нешто што је изван Јеховиних сведока било врло позитивно.
Тада су се у Сједињеним Државама Јеховини сведоци требали борити против многих случајева пред Врховним судом Сједињених Држава да им дозволе да наставе са радом и да побегну од угњетавајућег закона који је приморао школарце да поздраве америчку заставу.
У Канади се иста ствар догодила као резултат активности младог адвоката по имену Гленн Хове.
И у обје земље учињени су огромни кораци у правцу грађанских слобода у Сједињеним Државама.
Чином Јеховиних сведока који је водио Хаиден Цовингтон 14. амандман проглашен је важним у питањима која укључују верску слободу у Канади.
Активности Хове-а биле су веома важне за спровођење Закона о правима и касније Повеље о правима и слободама. Дакле, ниједна верска организација није учинила толико, и толико позитивно као Јеховини сведоци на подручју грађанских слобода у ширем друштву и они заслужују заслуге за ово, али чињеница је да је идеја верске слободе или чак слободе критиковати или преиспитивати било шта што се даље дешава у Друштву стражарских кула забрањено је. А Друштво стражара је много теже у савременом свету у односима са људима који су јеретици или отпадници, да тако кажем од католичке и великих протестантских цркава. Дакле, необична је ствар споља и у ширем друштву Јеховини сведоци су били врло позитивни у успостављању слободе за себе, али ово је била слобода да раде шта су желели.
Али нико унутар саме заједнице није био у стању да доведе у питање било шта што су учинили.
Трећа особа која је била важна за Натхана Кнорра био је Фред Франз.
Фред Франз је на неки начин био невероватан мали човек. Имао је сјајан њух за језике. Неке три године провео је у презбитеријанском богословији пре него што је касније прешао у студенте Библије да би постао Јеховини сведоци.
Био је одлучни поборник Рутхерфорда, а велики део доктрине која је развијена под Рутхерфордом потиче од Фреда Франца. А то је сигурно било под Натханом Кнорром. Натхан Кнорр је све публикације Друштва стражарница направио анонимним, вероватно зато што није писац, и иако је већину дела урадио Фред Франз, Кнорр је био административни вођа, док је Фред Франз био доктринални лик,
врло чудан мали човек. И неко ко се понашао на врло чудне начине. Могао је да говори шпански. Могао је да говори португалски, да говори француски. Знао је латински. Знао је грчки. И сигурно је знао немачки. Вероватно из младости. Сад, није било важно када је говорио, нити којим језиком је говорио, каденца његовог говора је била потпуно иста на сваком језику. Смешни мали човек који је давао примедбе које су често биле прилично дивље. Сећам се да сам био на конгресу 1950. године. Био сам врло млад. Било је то у то време када је жена која је требало да ми постане супруга седела преда мном и седела са другим човеком, а ја сам имао мало љубоморе и одлучио сам да је после тога прогоним. И на крају, победио сам. Имам је.
Али тада је Фред Франз говорио о вишим силама.
Чињеница је да се пре овог говора углавном веровало да су Древни достојни, тако су их звали, сви људи који су били верни Јехови из Новог завета од Адамовог сина Абела до Јована Крститеља. , ће васкрснути у последњим данима, који су требали да управљају осталим овцама, мада, то јест, особама које су требале да прођу кроз битку код Армагедона у миленијум требало је да управљају ове древне Вредне. И на сваком конгресу, сведоци су чекали да виде Авраама, Исака и Јакова како ускрсну. И занимљиво је да је Рутхерфорд, наравно, саградио Бет Сарим у Калифорнији, која је требало да удоми ове древне Достојне пре краја садашњег система ствари када су васкрсли да би били спремни да оду у миленијум.
Па, Фредди Франз је рекао, можда седите овде, ово је било на конгресу 1950-их, можда сте овде и можда ћете видети принчеве који ће владати у миленијуму у новом свету.
И викао је то и конвенција је урлала јер су људи желели да виде како Абрахам, Изак и Јаков излазе на перону са Фреддијем.
Па, чињеница је била у томе што је Фредди тада увео такозвано ново светло Јеховиних сведока, као што га увек уносе, иако ће можда морати да га преокрену двадесет година низ пике.
И то је била идеја да особе које су одредила друштва стражарница у одређеним пословима, а нису из небеске класе, која је требала ићи на небо и бити са Христом, бити овде на земљи током хиљадугодишње владавине Христ над Земљом.
И они су требали бити кнезови, заједно са Аврахамом, Исаком и Јаковом и свима осталима. Дакле, такве ствари смо добили од Фредди-а. И Фредди је увек користио типове и анти-типове, од којих су неки били у најмању руку намишљени. Занимљиво је да је у последњој деценији стражарска кула изашла и рекла да више неће користити типове и антитипове ако нису посебно наведени у Библији. Али у то доба, Фред Франз је могао да користи идеју библијских типова да би дошао до готово било које врсте доктрине или религије, али посебно последњих дана човечанства. Била је то чудна група људи.
И док су Цовингтон и Гленн Хове из Канаде заиста дали позитиван допринос већим друштвима у којима су живели, ни Кнорр ни Франз нису у томе били значајни. Сада се у периоду раних 1970-их десила необична ствар. И одређени број људи је именован да развије мало дело које се показало великим делом о библијским пословима. У ствари, библијски речник. Особа која је ово требало да води био је нећак Фредди Франз-а.
Још један Франц, Раимонд Франз, сада Раимонд, био је веома важан лик у Порторику и у Доминиканској Републици као мисионар. Био је одани Јеховин сведок.
Али када су он и низ других почели да проучавају и припремају књигу. који се звао Помоћ разумевању Библије, почели су да сагледавају ствари у новом светлу.
И они су предложили да организацијом не треба управљати појединачни појединац. Али они су дошли на идеју колективне јединице, управљачког тела мушкараца.
И они користе као модел ове јерузалемске заједнице. Фреддие се оштро успротивио томе. Мислим да је био у праву из погрешних разлога.
Фред Франз је требао да каже, гледај, у раној цркви никад није било управљачко тело.
Апостоли су се на крају раширили и у сваком случају, када је питање обрезивања било пред црквом, апостоли Павао и Барнаба који су дошли из Антиохије у Јерусалим, представили су оно што је постало основна хришћанска наука.
А наука није изведена из цркве у Јерусалиму. Они су то прихватили.
А онда су изјавили, осећамо да нас је Дух Свети потакнуо да се сложимо са оним што је апостол Павле тврдио. Дакле, идеја о управљачком телу била је далеко од базе и Фредди Франз је то рекао, али рекао је то зато што је желео да настави да управља Друштвом стражарске куле и Јеховиним сведоцима председник Куле страже, а не зато што је био либерал.
Ово се догодило почетком 1970-их, као што сам споменуо, 1971. и 1972. године, и на кратак период, отприлике од 1972. до 1975. године, дошло је до велике либерализације у организацији сведока и локалне власти су могле заиста да управљају скупштине са малим мешањем официра из друштва Куле стражаре, попут окружних и обласних надзорника, који су третирани као једноставно старешине.
Обновљен је старији систем који је учинио Рутхерфорд, мада их у овом случају нису изабрале локалне конгрегације, већ их је одабрало Друштво стражарских торњева.
Али у том периоду, од 1972. до 1973., Друштво стражарских кула смањило је важност проповедања од врата до врата рекавши да пастир делује у заједницама, другим речима, посета старјешина и брига за хром, глухе и слепе. био важан фактор.
Али Фредди Франз је раније дошао на идеју да 1975. година може означити крај садашњег система ствари, садашњег света.
А Друштво стражарске куле објавило је много чланака у Кули стражара и будних, што је указивало на то да мисле да ће се то вероватно догодити. Нису рекли сигурно, али рекли су вероватно. А организација је почела да расте врло брзо током периода од 1966. до 1975. године.
Али онда 1975. - неуспех.
Садашњем систему није био крај, а Друштво стражара и Јеховини сведоци поново су постали лажни пророци и велики број је напустило организацију, али у страху од онога што се догодило, управно тело је тада установило шта је кренуло у покрет окретања сат уназад, укидајући све либералне активности које су се догодиле у периоду од 1972. до 1975. године, а озбиљност организације се знатно повећала. Многи су отишли, а неки су почели да предузимају кораке да се супротставе учењу Друштва стражарске куле.
И наравно, Натхан Кнорр је умро од рака 1977. И Фред Франз је постао четврти председник Друштва стражарске куле и друштвеног пророчишта.
Иако је постао прилично стар и на крају потпуно неспособан да функционише, остао је нека врста иконе у организацији до његове крајње смрти. У међувремену, владајуће тело које је Кнорр углавном именовао било је конзервативно тело, изузев пар особа, укључујући Раимондове пријатеље. А то је на крају резултирало протеривањем Раимонда Франза и стварањем заиста веома реакционарног покрета који се наставио након 1977. године под Фредом Франзом и управним тијелом. Раст је обновљен 1980-их, а неки раст се наставио у деведесетима и у 1990. веку.
Али још једно пророчанство је било да је свет морао завршити пре него што су сви припадници генерације 1914. године умрли. Када то није успело, Друштво стражарских кула почело је откривати да одлази велики број Јеховиних сведока, а новообраћених је постало далеко мало у већини напредног света, а касније, чак и у Трећем свету, организација се почела освртати на прошлост - а у последње време је очигледно да Друштву стражарских кула недостају средства и раст, а одакле иде Организација Јеховиних сведока врло је упитно. Организација је још једном заглавила прст као резултат својих доктрина када ће бити крај и то је врло очигледно до данас. Али с тим је у организацији непрестани лов на отпаднике, тако да свако ко доводи у питање било шта што чини руководство Куле стражаре, сматра се отпадником и хиљаде људи бива искључено због чак и мрмљања око организације. Постала је врло, врло, врло тешка и затворена организација која има много, много проблема. А ја сам овде као особа која је патила од те организације и спреман сам да откријем проблеме Друштва Јеховиних сведока.
И са тим, пријатељи, затворићу. Бог благослови!
„Оженио се, што је показало да има нормалан сексуални нагон, иако су неки сумњали да је и он имао хомосексуална осећања. Разлог за то је био тај што је развио такозване „разговоре о новим дечацима“ у седишту Друштва стражарских кула у Бруклину, Њујорк. И често би описивао хомосексуалне односе који су се повремено одвијали у седишту Друштва стражарских кула на врло живописне начине. Они су се звали разговори о новим дечацима, али касније то нису били само разговори за нове дечаке. Дошли су да разговарају са новим дечацима и девојчицама. “ Ово... Опширније "
Мислим на никакво непоштовање скрећући вам пажњу на ову мисао, али Исус је рекао у Луки 16:18 „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другу жену чини прељубу, а човек који се ожени разведеном женом чини прељубу. него једна особа. Стога је Исус рекао да је полигамија озбиљан грех против Бога једнак прељуби. Исус не каже да је то само идеал или препорука, већ много озбиљније заповест Јехове Бога. Јим Пентон је рекао: „Сада, необично, многи људи то можда не схватају, али у њима нема изјаве... Опширније "
Маттлунсфорд, слажем се. Желео бих да присуствујем хришћанским састанцима са другима који се слажу по овом питању. Ако присуствујете таквом састанку, замолите Ерика да нас успостави контакт. Полигамија је грех за хришћане. Особе које имају полигамну заједницу треба да прекину ту везу да би постале хришћани. Ти и ја бисмо могли позвати друге да се састану са нама у групи за проучавање Библије на Зоом-у. Надам се да ћете ускоро видети овај мој коментар.
Данас је субота, 23. април 2022.
Бивис и Батхед.