Усклађивање месијанског пророчанства Данијела 9: 24-27 са секуларном историјом

Питања идентификована са заједничким разумевањима - наставак

Остали проблеми пронађени током истраживања

6.      Насљедство високих свећеника и дужина службе / година Проблем

Хилкиах

Хилкиах био је високи свештеник за време Јозијеве владавине. 2 Краљеви 22: 3-4 биљеже га као Великог свештеника у 18. години^th Година Јозије.

Азариах

Азариах био је син Хилкије као што је споменуто у 1 Љетопису 6: 13-14.

Сераиах

Сераиах био је син Азарије како је споменуто у 1 Љетопису 6: 13-14. Био је врховни свештеник бар за неке владавине Зедекије, а Набукодонозор је убијен убрзо након пада Јерусалима у 11^th Година Зедекије према 2. Краљевима 25:18.

Јехозадак

Јехозадак био је Серајин син и отац Јешуа (Јосхуа), како је записано у 1. Љетопису 6: 14-15, а Набукодонозор га је одвео у изгнанство. Отуда је Јесхуа рођен док је био у егзилу. Не спомиње се ни повратак Језазадака у 1. место^st године Ћиро после пада Вавилона, па је разумно претпоставити да је умро док је био у егзилу.

Јесхуа (такође се назива Јосхуа)

Јесхуа био је први свештеник у време првог повратка у Јуду у првој години Цируса. (Езра 2: 2) И та чињеница указује на то да је његов отац Јозадак умро у егзилу, а канцеларија Великог свештеника му је пролазила. Посљедње датирање на Јешуу налази се у Езри 5: 2 гдје Јешуа судјелује са Зеруббабелом у започињању обнове храма. Ово је 2^nd Година Дарија Великог из контекста и записа Хагаја 1: 1-2, 12, 14. Да је имао најмање 30 година по повратку у Јуду, имао би најмање 49 година од 2^nd Дариусова година.

Јоиаким

Јоиаким наследио свог оца, Јешуу. (Нехемија 12:10, 12, 26). Али чини се да је Јоиакима наслиједио његов властити син до тренутка када је Нехемија 20 година поново обновила зидове Јерузалема.^th година Артаксеркса заснованих на Нехемији 3: 1. Према Јосипу[И], Јоиаким је био високи свештеник у време кад се Езра враћала 7^th Година Артакеркеса, неких 13 година раније. Ипак бити жив 7^th Година Артакеркеса И, Јоиаким би морао бити 92 године, што је мало вероватно.

То је проблем

Нехемија 8: 5-7 што је 7^th или КСНУМКС^th године Артаксеркса, бележи да је Јешуа био тамо у време када је Езра читао закон. Постоји, међутим, могуће објашњење да је то био Јесхуа, син Азаније, споменут у Нехемији 10: 9. Заиста, да је Јесхуа из Нехемије 8 био првосвештеник, било би чудно не споменути то као средство за његово идентификовање. У овим и другим библијским извештајима, особе са истим именом које живе у исто време обично су се идентификовале квалификујући име са „син .... ”. Ако то није учињено, вероватно би главни појединац овог имена био мртав, иначе би читаоци тог доба били збуњени.

Елиасхиб

Елиасхиб, син Јоиаким, постао је свећеник до 20. године^th година Артакеркеса. Нехемија 3: 1 спомиње да је Елиасхиб као врховни свештеник приликом обнове зидина Јерусалима [у 20^th Година Артакеркес] од Нехемије. И Елиасхиб је помагао у обнови зидова, тако да би му требао бити млађи човек, довољно спреман да одради тежак рад. У секуларним решењима Елиасхиб би се већ приближавао 80 или више година.

Ово је мало вероватно под уобичајеним секуларним решењима.

Јосип спомиње да је Елиасхиб постао врховни свештеник крајем 7.^th Година Ксеркеса, а ово је могуће под секуларним решењем.[Ии]

Јоиада

Јоиада, син Елиасхиб, био је врховни свештеник до 33. године^rd Година Артакеркеса. Нехемија 13:28 спомиње да је врховни свештеник Јоиада имао сина који је постао зет Санбаллата, хоронита. Контекст Нехемије 13: 6 указује да је то било раздобље након Нехемијиног повратка у Бабилон 32^nd Година Артакеркеса. Неодређено време касније Нехемија је затражио још једно одсуство и вратио се поново у Јерусалим када је откривено такво стање. Међутим, чак и да се Јоиада у то време налази као свештеник у секуларним решењима ставило би га у његове 70-ове данас.

По Јоханану, веровање које би требало да проживи и да се уклопи у секуларну хронологију мало је вероватно.

Јоханан

Јоханан, син Јоиаде, (вероватно, Јован у Јозефусу) није споменут ни у чему у Светим писмима, осим у линији сукцесије (Нехемија 12:22). Он се различито назива Јехохана. Да би било могуће да Јоханан и Јаддуа попуне празнину између Јоиаде све док Александар Велики не захтева да буду прворођени син у просеку 45 година и сви троје, Јоиада, Јоханан и Јаддуа живјети вољу до својих 80-их.

Ово је мало вероватно.

Јаддуа

Јаддуа, сина Јохананова спомиње Јосепхус као врховног свештеника у време Даријевог последњег краља [перзијског], за кога се чини да га у Нехемији 12:22 зову "Дарија Перзијанац". Ако је ово тачна додјела, онда би у овом рјешењу Дариј Перзијан могао вјероватно бити Дариј ИИИ свјетовних рјешења.

По Јоханану, веровање које би требало да проживи и да се уклопи у секуларну хронологију мало је вероватно.

Комплетна линија свих свештеника

Линија спуштања Високог свештеника налазимо у Нехемији 12: 10-11, 22 у којој се спомиње ред великих свештеника, наиме Јесхуа, Јоиаким, Елиасхиб, Јоиада, Јоханан и Јаддуа, који трају све до перзијског краљевства Дариуса (а не Дарија Великог / Првог) .

Укупни временски период у конвенционалној секуларној и религиозној библијској хронологији између 1^st Година Ћира и Александра Великог поражавајући Дарије ИИИ је 538. године пре нове ере до 330. године пре нове ере. То траје око 208 година са само 6 високих свештеника. То би значило да је просечна генерација 35 година, док је просечна генерација посебно у то време била више као 20-25 година, што је значајно велика разлика. Узимање уобичајене дужине генерације би дало отприлике максимално 120-150 година разлике од неких 58-88 година.

Од тих 6, 4^thЈоиада, већ је служио као високи свештеник око 32. године^nd Година Артаксекса И. У ово доба Јоиада је већ имао рођака, Амонијаца Тобија, који је заједно са Санбаллатом био један од главних противника Јевреја. По повратку Нехемије у Јуду протјерао је Тобију. То даје отприлике 109 година за остатак 4^th Високи свећеник до 6^th Високи свештеници (еквивалентно 2.5 врховне свештенике), а прва 3-4 велика свештеника трајала су нешто мање од 100 година. То је врло мало вероватан сценарио.

Могућност да се уклопе врховни свештеници из перзијског периода у секуларну хронологију засновану на цитатима у Светим писмима и да је размак од најмање 20 година између рођења оца и рођења сина, чини врло мало вероватним годинама. Ово се посебно односи на период после 20^th Година Артакеркес И.

Штавише, просечна старост генерације је обично била око 20-25 година, при чему је вероватно најранија старост за прворођеног сина (или првог који је преживео) обично око 18-21 година, а не просечно потребно 35 година секуларним хронологијама.

Јасно је да уобичајени сценарио нема смисла.

7.      Проблеми сукцесије медо-перзијских краљева

Езра 4: 5-7 бележи следеће:унајмљујући саветнике против њих да им осујете савете све дане Кира, краља перзијског, све до владавине Даријуса, краља перзијског. 6 И за време владавине А · хас · уерус-а, на почетку његове владавине, написали су оптужбу против становника Јуде и Јерусалима. 7 Такође, у време Артакасерксјеса, Бишлам, Митретадат, Табелов и остале његове колеге писали су Артаксерксјесу, краљу перзијском “.

Постојали су проблеми због обнове храма од Ћиро-а до Дарија [Великог] краља Перзије.

• Да ли су се проблеми у владавинама Ахасвера и Артаксеркса појавили између периода од Кира до Дарије или после њега?
• Да ли је овај Ахасуер исти као Ахасуерус Естер?
• Да ли се овај Дариј може идентификовати као Дариј И (Хистапес) или каснији Дариј, као што је Дариј Перзијан у / после Нехемије? (Нехемија 12:22).
• Да ли је овај Артакеркес исти као Артакеркес од Езре 7 па надаље и Нехемиах?

Све су то питања која захтијевају задовољавајуће рјешење.

8.      Проблем у поређењу свештеника и левита који су се вратили Зеруббабелом са онима који су потписали Савез са Нехемијом

Нехемија 12: 1-9 бележи свештенике и левите који су се вратили у Јуду са Зеруббабелом у 1^st Година Цируса. Нехемија 10: 2-10 бележи свештенике и левите који су потписали савез у присуству Нехемије, о коме се овде говори као о тиршати (гувернеру) који се, вероватно, догодио у 20^th или КСНУМКС^st Година Артаксеркса. Такође се чини да је реч о истом догађају који је поменут у Езри 9 и 10 који се догодио након догађаја од 7^th година Артакеркеса забележена у Езри 8.

Ако узмемо 21^st године да Артакеркес буде Артакеркес И, онда то значи да се 16 од 30 који су се вратили из егзила у 1^st године Цирус су још увек били живи 95 година касније (Цирус 9 + Цамбисес 8 + Дариус 36 + Ксеркес 21 + Артакеркес 21). Пошто су вероватно имали најмање 20 година да буду свештеници, што би од њих учинило најмање 115 година у 21 години^st година Артакеркеса И.

Јасно је да је ово врло невероватно.

9.      57-годишњи јаз у нарацији између Езре 6 и Езре 7

На рачуну у Езри 6:15 дат је датум 3^rd дан 12^th Месец (Адар) од 6^th Дариусова година за довршетак Храма.

На рачуну у Езри 6:19 дат је датум 14^th дан 1^st месеца (Нисан), због одржавања Пасхе (уобичајени датум), и разумно је закључити да се односи на 7^th Дариусова година и било би само 40 дана касније.

На рачуну у Езри 6:14 пише да су се вратили Јевреји „Саграђен и довршен [и] по налогу Бога Израела и по налогу Кира и Давируса Ар · та · керкьес перзијски краљ ».

Како се Езра 6:14 тренутно преводи у НВТ-у и другим Библијским преводима, то указује да је Артакеркес дао декрет да заврши Храм. У најбољем случају, ако овај Артакеркес буде секуларни Артакеркес И, то би значило да Храм није довршен до 20.^th Годину са Нехемијом, неких 57 година касније. Ипак, библијски рачун овде у Езри јасно даје до знања да је храм завршен на крају 6^th године и сугерирало би да су жртве принуђене рано у 7. Дарију.

На рачуну у Езри 7:8 дат је датум 5^th месец КСНУМКС-а^th Година, али даје краљу као Артакеркес-у. Дакле, имамо веома велики необјашњиви јаз у историји приповедања. Секуларна историја је Дарија И владао краљем још 30 година (укупно 36 година), а затим Ксеркес са 21 годину, а затим Артакеркес И са првих 6 година. То значи да ће постојати јаз од 57 година када би Езра била стара око 130 година. Ако прихвати да након овог времена и у овом невероватно старом добу, Езра тек тада одлучује да одведе још један повратак левита и других Јевреја натраг у Јуду, иако би храм већини људи био довршен до краја живота, пркоси кредибилитету. Неки закључују да је Дариј И владао само 6 или 7 година, да је то максимална година владања која се спомиње у Светим писмима, али кинографски докази су у супротности с овом претпоставком. У стварности, Дариус И је један од најбоље потврђених перзијских владара.

Примјетите и став Езре у Езри 7:10 "Јер је и сам Ез'ра припремио своје срце да се саветује Јеховином закону и да то чини и да учи у Израелу регулацију и правду". Езра је желео да научи враћене изгнанике Јеховином закону. То је било потребно чим је Храм довршен и жртве су поново отворене, а не након кашњења од 57 година.

Јасно је да је ово врло невероватно.

КСНУМКС.  Јозефус запис и сукцесија перзијских краљева - разлике у тренутним секуларним и верским решењима и библијском тексту.

Према секуларним учењацима, постоји много проблема са тачношћу Јосепхусових извештаја у његовим старинама Јеврејима. Међутим, то не значи да не треба одбацити његово сведочење. Он даје следеће записе од укупно 6 перзијских краљева:

цирус

Јозефусов запис о Ћиру је добар. Садржи много додатних тачака које потврђују приказ Библије, као што ћемо видјети касније у нашој серији.

Цамбисес

Јосип даје врло сличан приказ ономе који је пронађен у Езри 4: 7-24, али с разликом што је писмо упућено Камбизу, док се Краљ после Ћира у Езри 4 назива Артакеркес. Види Антиквитети Јевреја - Књига КСИ, Поглавље 2, став 1-2.[иии]

Дариус Велики

Јосип спомиње да је краљ Дарије владао од Индије до Етиопије и имао је 127 покрајина.[Ив] Међутим, у Естери 1: 1-3, овај се опис примењује на краља Ахасвера. Такође помиње Зеруббабела за гувернера и склопио је пријатељство са Даријем, пре него што је Дариј постао краљем. [в]

Ксеркес

Јосепхус биљежи да је Јоацим (Јоиаким) главни свештеник у Ксеркесу 7^th године. Такође биљежи како се Езра враћа у Јуду у Ксеркес 7^th године.[Ви] Међутим, Езра 7: 7 бележи овај догађај као догађај у 7^th година Артакеркеса.

Јосип такође каже да су зидови Јерусалима обновљени између 25^th године Ксеркеса до 28^th Година Ксеркеса. Секуларна хронологија даје Ксеркес-у укупно 21 годину. Такође, што је још важније, Нехемија бележи да се поправке зидова Јерусалима одвијају током двадесетих^th Година Артакеркеса.

Артакеркес (И)

Јозефус је такође познат и као Кир. Такође каже да се Артакеркес оженио Естхер, док већина данас библијског Ахасуеруса идентификује са Ксеркесом.[вии] Јосип је идентификовао овај Артакеркес (Артакеркес И секуларне историје) као ожењен Естером, у секуларним решењима то није било могуће јер би то значило да се Естер удала за перзијског краља, отприлике 81-82 године након пада Бабилона. Чак и да се Естер није родила до повратка из изгнанства, на основу тога што је Мордецаи у овом тренутку имао око 20 година, била би у раним 60-има у време брака по овом основу. Ово је очигледно питање.

Дариус (ИИ)

Према Јозефусу, овај Дариј је био наследник Артаксеркса и последњи перзијски краљ, кога је поразио Александар Велики.[виии]

Јосип такође каже да је старији Санбаллат (друго кључно име) умро у време опсаде Газе, од стране Александра Великог.[Ик][Кс]

Александар Велики

Након смрти Александра Великог, преминуо је високи свештеник Јаддуа, а његов син Онас постао је врховни свештеник.[ки]

Овај запис на почетном испитивању најјасније се не подудара са тренутном секуларном хронологијом и даје различитим краљевима за важне догађаје као што је Естер се удала и ко је Краљ када су зидани Јерусалимови зидови. Иако се Јосиф који пише неких 300-400 година касније не сматра поузданом као Библија, која је била савремени запис догађаја, ипак је храна за размишљање.

Питања која треба решити ако је могуће

КСНУМКС.  Проблем апокрифног именовања перзијских краљева у 1 и 2 Есдра

Есдрас 3: 1-3 гласи „Краљ Дариј приредио је велику гозбу свим поданицима и свима који су рођени у његовој кући и свим медијским и перзијским кнезовима, и свим сатрапима и капетанима и намјесницима који су били под њим, од Индије до Етиопије, у двадесет и седам покрајина ”.

То је скоро идентично почетним стиховима Естере 1: 1-3 који гласе: "Сада се то догодило у доба Ахасвера, то је Ахасуерус који је владао као краљ од Индије до Етиопије, [преко] сто двадесет и седам јурисдикцијских округа .... У трећој години свог владања одржао је гозбу за све своје принчеве и слуге, војну силу Перзије и медија, племиће и кнезове јурисдикцијских области пред собом. "

Естхер 13: 1 (Апокрифа) чита "Ово је копија писма: Велики краљ Артакеркес ово пише принчевима стотина седам и двадесет провинција од Индије до Етиопије и гувернерима који су постављени под њима." Такође постоји слична формулација у Естхер 16: 1.

Ови одломци у апокрифној Естери дају Артакеркес-у као краљу уместо Ахасуерус-у као краљу Естери. Такође, апокрифни Есдрас идентификује краља Дарија који се понаша на идентичан начин као краљ Ахасуерус у Естери. Такође треба напоменути и чињеница да је постојао више од једног Ахасвера, како је он идентификован „Ахасуерус који је био краљ од Индије до Етиопије, преко 127 окружних области.“

Питања која треба решити ако је могуће

КСНУМКС.  Доказ Септуагинте (ЛКСКС)

У верзији Септуагинте Књиге Естер, проналазимо да се Краљу називају Артакеркес, а не Ахасуерус.

На пример, Естер 1: 1 гласи „У другој години владавине великог краља Артаксекса, првог дана Нишана, Мардохеј, Јаријев син, “…. "И то се догодило након дана Артакеркеса, (овај Артакеркес је владао преко сто двадесет и седам провинција из Индије)".

У Езри књизи Септуагинте налазимо „Ассуерус“ уместо Ахасуеруса из масоретског текста, и „Артхасастха“ уместо Артакеркес-а из масоретског текста. Међутим, ове разлике у енглеском језику су само између грчке верзије имена и хебрејске верзије имена.

Рачун у Езри 4: 6-7 спомиње „И за време владавине Ассуера, чак и на почетку његове владавине, написали су писмо против становника Јуде и Јерусалима. А у дане Артхасастхе Табеел је мирно писао Митрадатесу и осталим својим колегама: трибуте-сакупљач је написао пертасанском краљу Артхасастха писмо на сиријском језику “.

Септуагинта за Езру 7: 1 садржи Артхасастху уместо Артакеркеса из масоретског текста и гласи „Сада након ових ствари, у време владавине перзијског краља Артхасастха, појавио се Есдрас, син Сараијев, "

Исто је и са Нехемијом 2: 1 која гласи „И у месецу Нисану, двадесете године краља Артхасастхе, вино је било преда мном: “.

Езра верзија Септуагинте користи Дариуса на истим местима као и масоретски текст.

На пример, Езра 4:24 гласи "Тада је престао с радом куће Божје у Јерусалиму и био је у штанду све до друге године владавине перзијског краља Дарија." (Верзија Септуагинте).

Закључак:

У књигама Септуагинте Езре и Нехемије Артхасастха је доследно еквивалентан Артакеркес-у и Ассуерус-у доследно еквивалент Ахасуерус-у. Међутим, Септуагинта Естер, вероватно преведена од стране другог преводиоца до преводитеља Езре и Нехемије, доследно садржи Артакеркес уместо Ахасуеруса у масоретском тексту. Дарија налазимо доследно и у текстовима Септуагинте и Масоретике.

Питања која треба решити ако је могуће

КСНУМКС.  Питања секуларних натписа која треба ријешити

Натпис на А3Па гласи: „Велики краљ Артакеркес [ИИИ], краљ краљева, краљ земаља, краљ ове земље, каже: Ја сам краљев син Артакеркес [ИИ Мнемон]. Артакеркес је био краљев син дариус [ИИ Нотхус]. Дариј је био краљев син Артакеркес [И] Артакеркес је био син краља Ксеркеса. Ксеркс је био син краља Дарија [Великог]. Дариус је био син човека по имену Хистаспес. Хистаспес је био син човека по имену Арсамес, Ацхаеменид".[кии]

Овај натпис би указивао да су после Дарије ИИ постојала два Артаксеркса. За ово је потребна провјера да је овај пријевод „онакав какав је“ без интерполација које би требале бити у [заградама]. Примјетите и интерпретације које дају секуларно бројање краљева у [заградама], нпр. [ИИ Мнемон], јер их нема у оригиналном тексту, а нумерирање је задатак модерног историчара да учини јаснијом идентификацију.

Натпису је такође потребна верификација како би се осигурало да натпис није модерни лажни, нити заиста древни лажни или несодобни натпис. Лажни старине, у облику аутентичних артефаката, али лажни натписи или лажни артефакти с натписима, све су већи проблем у археолошком свету. Уз неке предмете, такође је доказано да су фалсификовани у историјским временима, па треба дати предност више сведока неког догађаја или чињенице и из различитих независних извора.

Натписи са недостајућим деловима текста [лацунае] се обично довршавају користећи постојеће разумевање. Упркос овом виталном појашњењу, само неколико превода клинописних таблица и натписа показује интерполације у [заградама], већина то не чини. То резултира потенцијално погрешним текстом, јер основа интерполација мора бити пре свега поуздана, тако да уместо претпоставке може бити тачна интерполација. У супротном, ово може довести до кружног резоновања, где се натпис тумачи према схваћеном разумевању, а затим се користи да би се тачно схватило то схватање, што се не може дозволити. Можда је још важније да поред тога што већина натписа и таблица има празнине [оштећене делове] због старости и стања чувања. Стога је тачан превод без [интерполације] реткост.

У време писања (почетком 2020. године) једине доступне информације за испитивање, овај натпис се по номиналној вредности чини оригиналним. Ако је тачно, чини се да би то, чини се, потврдило секуларну линију краљева барем до Артаксеркса ИИИ, а само Дарије ИИИ и Артаксерксе ИВ требало би да се урачунају. Међутим, у овом тренутку није могуће потврдити ниједним клинописним таблицама, а можда је још важније да натпис није датиран. Датум настанка натписа није лако проверити јер ниједан није укључен у сам натпис и, према томе, може бити каснији натпис на основу погрешних података или модернији лажни. Лажни натписи и табличне таблете постојали су још од касних 1700-их, бар када је Археологија у свом новорођеном облику почела да добија популарност и прихватање. Стога је упитно колико поверења човек може дати овом натпису и шачици сличног њему.

Питања која треба решити ако је могуће

Молимо погледајте серију прилога за доступност табличних таблица за Перзијско царство.

14. Закључак

До сада смо идентификовали најмање 12 главних проблема са тренутном секуларном и религиозном хронологијом. Нема сумњивих вероватно и мањих питања.

Из свих ових проблема видимо да нешто озбиљно није у реду са тренутним секуларним и верским схватањима везаним за Данила 9: 24-27. С обзиром на важност овог пророчанства у пружању доказа да је Исус заиста био Месија и да се на њега може поуздати Библијско пророчанство, цео интегритет библијске поруке проматра се. Стога си не можемо приуштити да игноришемо ове врло стварне проблеме, без озбиљног покушаја да разјаснимо шта је заправо библијска порука и како или ако се историја може са њом помирити.

Да бисмо покушали да решимо та питања, Део 3 & 4 у овој серији испитаће хронолошке основе прихватања да је Исус Христ заиста обећани Месија. Ово ће укључивати и ближи поглед на Данијела 9: 24-27. Радећи то, тада ћемо настојати да успоставимо оквир у којем ћемо морати радити, што ће нас усмеравати и постављати захтеве за наше решење. Део 5 наставиће с прегледом догађаја у релевантним библијским књигама и фокусираним прегледом различитих аспеката библијских књига. Затим ћемо закључити овај део формулисањем предложеног решења.

Затим можемо да испитамо у деловима 6 7 да ли се предложено решење може помирити са библијским подацима и проблемима које смо идентификовали у деловима 1 и 2. При томе ћемо испитати како можемо да разумемо чињенице које имамо из Библије и других извора, а да при томе не занемаримо непобитне доказе и како се могу уклопити са нашим оквиром.

Део 8 садржаће кратак резиме кључних питања која су још отворена и како их можемо решити.

Наставак у дијелу 3….

За већу верзију овог графикона погледајте и погледајте https://drive.google.com/open?id=1gtFKQRMOmOt1qTRtsiH5FOImAy7JbWIm

[И] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јосип, Антиквитети Јевреја, књига КСИ, поглавље 5 в 1

[Ии] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јосип, Антиквитети Јевреја, књига КСИ, поглавље 5 в 2,5

[иии] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јозефус, Антике Јевреја, књига КСИ, поглавље 2 в 1-2

[Ив] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јозефус, Антике Јевреја, књига КСИ, поглавље 3 в 1-2

[в] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јозефус, Антике Јевреја, књига КСИ, поглавље 4 в 1-7

[Ви] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јосип, Антиквитети Јевреја, књига КСИ, поглавље 5 в 2

[вии] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јозефус, Антике Јевреја, књига КСИ, поглавље 6 в 1-13

[виии] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јосип, Антиквитети Јевреја, књига КСИ, поглавље 7 в 2

[Ик] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јосип, Антиквитети Јевреја, књига КСИ, поглавље 8 в 4

[Кс] За процену постојања више Санбаллат-а, молимо вас да проучите чланак  https://academia.edu/resource/work/9821128 , Археологија и текстови у перзијском периоду: Фокус на Санбаллат, Јан Дусецк.

[ки] http://www.ultimatebiblereferencelibrary.com/Complete_Works_of_Josephus.pdf  Јосип, Антиквитети Јевреја, књига КСИ, поглавље 8 в 7

[кии] https://www.livius.org/sources/content/achaemenid-royal-inscriptions/a3pa/

„Антички перзијски лексикон и текстови ахеменијских натписа транслитерирани су и преведени са посебним освртом на њихово недавно преиспитивање“, Херберт Цусхинг Толман, 1908., стр. 42-43 књиге (не пдф) садржи транслитерацију и превод. https://archive.org/details/cu31924026893150/page/n10/mode/2up

Тадуа

Чланци Тадуа.