Избегавање, део 3: Коришћење егзегезе да се заштитимо од преваре од стране злих људи

У последњем видео снимку видели смо како је Водеће тело Јеховиних сведока искривило значење Матеја 18:15-17 у смешном покушају да изгледа да подржава њихов правосудни систем, заснован на фарисејском систему са његовом коначном казном избегавања , што је облик друштвене смрти, иако понекад доводи људе до буквалне смрти.

Остаје питање, шта је Исус мислио када је изговорио речи записане у Матеју 18:15-17? Да ли је постављао нови правосудни систем? Да ли је својим слушаоцима говорио да треба да се клоне свакога ко греши? Како можемо сигурно знати? Да ли треба да се ослонимо на људе да нам кажу шта Исус жели да урадимо?

Пре неког времена, направио сам видео под насловом „Учимо да пецамо“. Засновала се на изреци: „Дај човеку рибу и нахранићеш га један дан. Научите човека да пеца и нахраните га за цео живот.”

Тај видео је представио метод проучавања Библије познат као егзегеза. Учење о егзегези је за мене био прави Божји дар, јер ме је ослободило зависности од тумачења верских вођа. Како су године одмицале, дошао сам до усавршеног разумевања техника егзегетског проучавања. Ако вам је тај термин нов, он се једноставно односи на критичко проучавање Писма како би се извукла његова истина, уместо да намећемо наше сопствено гледиште и унапред замишљену пристрасност Божјој Речи.

Дакле, хајде да сада применимо егзегетске технике на наше проучавање Исусових упутстава за нас у Матеју 18:15-17 које публикације Ватцх Товер Социети-а потпуно погрешно тумаче као подршку њиховој доктрини и политици искључења из заједнице.

Прочитаћу је онако како је приказано у преводу Нови свет, али не брините, консултоваћемо више превода Библије пре него што завршимо.

„Штавише, ако ваш брат почини а грех, иди и откриј његову кривицу између тебе и њега самог. Ако те послуша, задобио си брата свога. Али ако не слуша, узми са собом још једног или двојицу, тако да на сведочење двојице или тројице Сведоци свака ствар се може утврдити. Ако их не слуша, разговарајте са заједница. Ако не слуша чак ни скуп, нека ти буде као човек од нација и као порески службеник.” (Матеј 18:15-17 НВТ)

Приметићете да смо подвукли одређене термине. Зашто? Јер пре него што почнемо да разумемо значење било ког библијског одломка, морамо разумети термине који се користе. Ако је наше разумевање значења речи или појма погрешно, онда ћемо сигурно донети погрешан закључак.

Чак су и преводиоци Библије криви за ово. На пример, ако одете на библехуб.цом и погледате начин на који већина превода приказује стих 17, видећете да скоро сви користе реч „црква“ где превод Нови свет користи „скупштину“. Проблем који ствара је то што данас, када кажете „црква“, људи одмах помисле да говорите о одређеној религији или локацији или згради.

Чак и употреба речи „конгрегација“ у преводу Нови свет носи са собом конотацију неког облика црквене хијерархије, посебно у облику тела старешине. Зато морамо бити веома опрезни да не прерано доносимо закључке. И нема разлога да то чинимо јер сада имамо много вредних библијских алата на дохват руке. На пример, библехуб.цом има интерлинеар који открива да је реч на грчком екклесија. Према Стронговом Конкордансу, такође доступном преко веб-сајта библехуб.цом, та реч се односи на скуп верника и односи се на заједницу људи позваних из света од Бога.

Ево две верзије које приказују стих 17 без икакве религиозне хијерархијске конотације или везе.

„Али ако их неће чути, реци скупштини, и ако не чује скупштину, нека вам буде као цариник и као незнабожац.” (Матеј 18:17 арамејска Библија на обичном енглеском)

„Ако игнорише ове сведоке, реци то заједници верника. Ако и он игнорише заједницу, поступајте с њим као са незнабошцем или порезником." (Матеј 18:17 превод БОЖЈА РЕЧ)

Дакле, када Исус каже да грешника ставимо пред скупштину, он не подразумева да грешника треба да одведемо свештенику, свештенику или било ком верском ауторитету, попут тела старешина. Он мисли оно што каже, да човека који је починио грех изнесемо пред цео сабор верника. Шта би друго могао да значи?

Ако правилно вежбамо егзегезу, сада ћемо тражити унакрсне референце које дају потврду. Када је Павле писао Коринћанима о једном од њихових чланова чији је грех био толико озлоглашен да су чак и пагани били увређени њиме, да ли је његово писмо било упућено телу старешина? Да ли су то биле означене само поверљиве очи? Не, писмо је упућено целој скупштини, а на члановима скупштине је било да се позабаве ситуацијом као група. На пример, када се питање обрезивања појавило међу верницима из пагана у Галатији, Павле и други су послани у скупштину у Јерусалиму да реше то питање ( Галатима 2:1-3 ).

Да ли се Павле сусрео само са телом старешина у Јерусалиму? Да ли су само апостоли и старији људи били укључени у коначну одлуку? Да бисмо одговорили на ова питања, погледајмо рачун у 15^th поглавље Дела апостолских.

„Они су, дакле, били послани напред од стране скупштина [екклесија], пролазили су кроз Феникију и Самарију, објављујући обраћење народа, и изазивали велику радост свој браћи. И дошавши у Јерусалим, примише их скупштина [екклесија], и апостоли и старешине, објавили су исто онолико ствари колико је Бог учинио с њима; (Дела 15:3, 4 Јангов дословни превод)

„Тада се апостолима и старешинама чинило добро, са целим скупштина [екклесија], изабрани људи из себе да пошаљу у Антиохију са Павлом и Варнавом...” (Дела 15:22 дословна стандардна верзија)

Сада када смо пустили Свето писмо да одговори на ова питања, знамо да је одговор да је цела скупштина била укључена у решавање проблема јудаиста. Ови јеврејски хришћани су покушавали да искваре новоформирану скупштину у Галатији инсистирајући да се хришћани врате делима Мојсијевог закона као средству спасења.

Док егзегетски размишљамо о оснивању хришћанске скупштине, схватамо да је суштински део Исусове и апостолске службе био уједињавање оних које је Бог позвао, оних који су били помазани светим духом.

Као што је Петар рекао: „Свако од вас мора да се покаје за своје грехе и да се обрати Богу, и да се крсти у име Исуса Христа ради опроштења својих греха. Тада ћете добити дар Светог Духа. Ово обећање је вама…—свима који су позвани од Господа Бога нашега.” (Дела 2:39)

А Јован је рекао: „и не само за тај народ него и за расејану децу Божију, да их споји и учини једно. (Јован 11:52) 

Као што је Павле касније написао: „Пишем Божјој цркви у Коринту, вама који сте од Бога позвани да будете Његови свети људи. Он вас је осветио Христом Исусом, као што је учинио за све људе свуда који призивају име Господа нашег Исуса Христа...“ (1. Коринћанима 1:2 Нови живи превод)

Додатни докази да је екклесија Исус говори о томе да се састоји од његових ученика, то је његова употреба речи „брат“. Исус каже: „Штавише, ако твој брат почини грех...“

Кога је Исус сматрао братом. Опет, не претпостављамо, али препуштамо Библији да дефинише појам. Претрагом свих појављивања речи „брат“ добијате одговор.

„Док је Исус још говорио гомили, његова мајка и браћа су стајали напољу, желећи да разговарају с Њим. Неко Му је рекао: „Види, твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да разговарају с Тобом. (Матеј 12:46 Нови живи превод)

„Али Исус је одговорио: „Ко је моја мајка, а ко су моја браћа? Показујући на своје ученике, рекао је: „Ево моје мајке и моје браће. Јер ко врши вољу Оца Мога који је на небесима, мој је брат и сестра и мајка.” (Матеј 12:47-50 БСБ)

Позивајући се на нашу егзегетску студију Матеја 18:17, следећи термин који морамо да дефинишемо је „грех“. Шта је грех? У овом стиху Исус не говори својим ученицима, али им открива такве ствари преко својих апостола. Павле каже Галатима:

„Сада су дела тела очигледна: сексуални неморал, нечистоћа, чулност, идолопоклонство, чаробњаштво, непријатељство, свађа, љубомора, напади гнева, ривалства, раздори, поделе, завист, пијанство, оргије и слично. Упозоравам вас, као што сам вас и раније упозорио, да они који тако чине неће наследити Царство Божије.” (Галатима 5:19-21 НЛТ)

Приметите да апостол завршава са „и сличне ствари“. Зашто то једноставно не наведе и не да нам потпуну и исцрпну листу грехова као што то чини тајни приручник за старешине ЈВ? То је њихова књига закона, иронично насловљена, Пастир Божје стадо. Наставља се на странице и странице (на легалистички фарисејски начин) дефинишући и пречишћавајући шта представља грех унутар Организације Јеховиних сведока. Зашто Исус не чини исто уз помоћ надахнутих писаца Хришћанског писма?

Он то не чини јер смо под законом Христовим, законом љубави. Тражимо оно што је најбоље за сваког од наше браће и сестара, било да су они који чине грех, или они који су погођени њиме. Религије хришћанског света не разумеју закон (љубав) Божији. Неки појединачни хришћани – житарице у пољу корова – разумеју љубав, али верске црквене хијерархије које су изграђене у име Христа не разумеју. Разумевање љубави Христове омогућава нам да препознамо шта је грех, јер је грех супротан љубави. Заиста је тако једноставно:

„Гле, какву нам је љубав дао Отац, да се назовемо децом Божијом... Свако рођен од Бога одбија да чини грех, јер семе Божије пребива у њему; не може даље да греши, јер је рођен од Бога. По томе се деца Божија разликују од деце ђавоље: Ко не чини правду, није од Бога, нити ко не воли брата свога.” (1. Јованова 3:1, 9, 10 БСБ)

Вољети, дакле, значи послушати Бога јер Бог је љубав (1. Јованова 4:8). Грех је промашен тиме што се не покорава Богу.

„И сваки који воли Оца воли и своју децу. Знамо да волимо Божју децу ако волимо Бога и слушамо његове заповести.” (1. Јованова 5:1-2 НЛТ) 

Али издржи! Да ли нам Исус говори да ако је неко из скупштине верника починио убиство или је сексуално злостављао дете, да све што треба да уради јесте да се покаје и да је све у реду? Можемо ли само опростити и заборавити? Да му даш бесплатну пропусницу?

Да ли он каже да ако знаш да је твој брат починио не само грех, већ грех који представља злочин, да можеш да одеш код њега насамо, да га натераш да се покаје и остави то на томе?

Да ли пребрзо доносимо закључке? Ко је ишта рекао о опраштању брату? Ко је рекао нешто о покајању? Није ли занимљиво како можемо да склизнемо право у закључак, а да нисмо ни свесни да стављамо речи у Исусова уста. Погледајмо то поново. Подвукао сам релевантну фразу:

„Штавише, ако твој брат почини грех, иди и откриј његову кривицу између тебе и њега самог. Ако те слуша, стекао си свог брата. Али ако не слуша, поведите са собом још једног или двојицу, да се на исказу два или три сведока утврди свака ствар. Ако не слуша њима, разговарај са заједницом. Ако не слуша чак и скупштини, нека вам буде као човек од народа и као цариник.” (Матеј 18:15-17 НВТ)

Нема ту ништа о покајању и опроштају. „Ох, наравно, али то се подразумева“, кажете. Наравно, али то није укупан збир, зар не?

Краљ Давид је починио прељубу са Витсавејом и када је она затруднела, сковао је заверу да то прикрије. Када је то пропало, он је тада сковао заверу да убије њеног мужа како би је могао оженити и прикрити свој грех. Натан је дошао код њега насамо и открио свој грех. Давид га је слушао. Покајао се, али је било последица. Он је од Бога кажњен.

Исус нам не даје начин да прикријемо озбиљне грехе и злочине попут силовања и сексуалног злостављања деце. Он нам даје начин да спасимо брата или сестру од губитка живота. Ако нас слушају, онда морају да ураде све што је потребно да се ствари исправе, што може укључивати одлазак властима, Божјем министру, и признање злочина и прихватање казне као што је одлазак у затвор због силовања детета.

Исус Христ не даје хришћанској заједници темељ правосудног система. Израел је имао правосудни систем јер је био нација са сопственим скупом закона. Хришћани не чине нацију у том смислу. Подвргнути смо законима земље у којој живимо. Зато је Римљанима 13:1-7 написано за нас.

Требало ми је доста времена да то схватим јер сам још увек био под утицајем претпоставки којима сам био индоктриниран као Јеховин сведок. Знао сам да је правосудни систем ЈВ погрешан, али сам и даље мислио да је Матеј 18:15-17 основа хришћанског правосудног система. Проблем је у томе што размишљање о Исусовим речима као о основи правосудног система лако води ка легализму и правосуђу – судовима и судијама; људи на позицији моћи да доносе тешке пресуде које мењају живот другима.

Немојте мислити да су Јеховини сведоци једини који стварају правосуђе унутар своје религије.

Запамтите да су оригинални грчки рукописи писани без прекида поглавља и бројева стихова — и то је важно — без прекида пасуса. Шта је пасус у нашем савременом језику? То је метод за означавање почетка нове мисли.

Сваки превод Библије који сам скенирао на библехуб.цом чини Матеја 18:15 почетак новог пасуса, као да је то нова мисао. Ипак, грчки почиње везном речју, везником, попут „штавише“ или „због тога“, што многи преводи не успевају да пренесу.

Сада погледајте шта се дешава са вашом перцепцијом Исусових речи када укључимо контекст, употребимо везник и избегнемо прелом пасуса.

(Матеј 18:12-17 2001 Транслатион.орг)

"Шта мислиш? Ако човек има 100 оваца, а једна од њих залута, зар неће оставити 99 и потражити у планини залуталу? „Онда, ако га случајно нађе, кажем вам, биће срећнији због тога него због 99 који нису залутали! „Тако је и са мојим Оцем на небесима... Он не жели да и једно од ових малих пропадне. Стога, ако твој брат на неки начин не успе, одведи га у страну и разговарај о томе између тебе и њега самог; онда ако те послуша, придобићеш брата свога. „Али ако он не слуша, поведите још једног или двојицу, тако да се све што каже [од њега] може доказати устима два или три сведока. Међутим, ако он одбије да саслуша чак ни њих, треба да разговараш са скупштином. А ако одбије да послуша чак и скупштину, нека постане међу вама као незнабожац или као цариник.”

Од тога не добијам основу за правосудни систем. Зар не? Не, оно што видимо овде је начин спасавања залутале овце. Начин испољавања Христове љубави чинећи оно што морамо да спасемо брата или сестру да не буду изгубљени за Бога.

Када Исус каже: „ако те [грешник] слуша, победио си брата“, он наводи циљ целог овог поступка. Али слушајући вас, грешник ће слушати све што имате да кажете. Ако је починио заиста озбиљан грех, чак и злочин, онда ћете му рећи шта треба да уради да би ствари исправио. То би могло бити чак и одлазак властима и признање. То може бити реституција оштећеним странама. Мислим, могло би постојати мноштво ситуација у распону од ситних до заиста гнусних, и свака ситуација би захтевала своје решење.

Дакле, хајде да прегледамо оно што смо до сада открили. У Матеју 18, Исус се обраћа својим ученицима, који ће ускоро постати усвојена деца Божја. Он не успоставља правосудни систем. Уместо тога, он им говори да се понашају као породица, и ако неко од њихових духовних браће и сестара, суштина Божјег детета, згреши, они морају да следе ову процедуру како би вратили тог хришћанина у Божју милост. Али шта ако тај брат или сестра неће послушати разум? Чак и ако се цела скупштина окупи да сведочи да он или она ради погрешно, шта ако се оглуше? Шта онда чинити? Исус каже да скупштина верника мора да гледа на грешника као што би Јеврејин гледао на човека из народа, на пагана или као што би гледао на цариника.

Али шта то имплицира? Нећемо пребрзо са закључцима. Пустимо Библију да открије значење Исусових речи, а то ће бити тема нашег следећег видеа.

Хвала вам на подршци. Помаже нам да наставимо да ширимо реч.